 |
| EMISIJE |
Na ovoj stranici možete da pregledate i preslušate emisije koje se realizuju u okviru projekta Rastimo zajedno - Inkluzija ukoliko ih propustite u premijernim ili repriznim terminima na talasima Radija 34 ...::::88,9Mhz::::.... ili na internet radiju www.radio34.rs
I EMISIJA
Termin emitovanja: 29.08.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin: 31.08.2012.godine od 16:00h
Gost: -
Tema: Uvod
Trajanje: 60 min
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34 - Kragujevac
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Realizacija: Radio 34 - Kragujevac
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Opis:
Прва емисија Растимо заједно која се реализује у оквиру пројекта: Унапређивање нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања за самостални живот.
На самом крају емисије, извлачимо закључак да
је ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ: људско право, квалитетно образовање и друштвени развој. У наредим емисијама ове три кључне ставке
биће основ сваког разговора са гостима.
Прва емисија Растимо заједно која се реализује у оквиру пројекта: Унапређивање нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања за самостални живот.
У првој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и темама које ће бити заступљене у
наредих 9 емисија. Такође је дата могућност слушаоцима да, уколико желе,
поставе питање госту емисије путем телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више информисати о самом
пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку слушаоци емисије су били упознати
са процесом инклузије у Србији. Говорено је о Закону о основама система
образовања и васпитања из августа 2009. године којим су створени услови да
се кроз системску и институционалну подршку омогући успешно укључивање и
напредовање сваког детета у процесу образовања. Такође, објашњено је да се социјална инклузија најчешће везује за образовни систем, односно за укључивање
деце са сметњама у развоју у редовне школе. Предуслов успешног укључивања деце
у школе и у живот друштвене заједнице јесу локални сервиси подршке који
подразумевају спектар услуга у локалној заједници које доприносе потпуном
укључивању деце и одраслих са хендикепом/инвалидитетом у живот. Посебно је стављен акценат на квалитетно
укључивање деце са
сметњама у развоју у редовне
школе и сарадњу
и активно учешће родитеља у образовању њихове деце.
У наредном блоку више се говорило о конкретним
подацима у Србији. Инклузивно образовање је образовање за све, без
обзира на националну припадност, тешкоће у развоју, пол, место живљења или
друге особине. Код нас, развој инклузивног образовања усмерен је ка ромској
деци, деци са сметњама у развоју и, донекле, сеоској деци. Подаци о Србији су
обесхрабрујући. У нашој земљи 85% деце са тешкоћама у развоју није обухваћено
образованим системом, до 80% ученика у специјалним школама чине ромска деца,
мање од 37% ромске деце завршава основну школу, а само 10% деце из ромских
насеља је обухваћено обавезним образовањем.
Да би се ова слика изменила, Министарство просвете покренуло је
свеобухватан програм повећања доступности образовања и инклузије деце из
рањивих група. Овим програмом предвиђа се упис све деце у редовне школе.
Комисије за категоризацију (Комисије за разврставање деце ометене у развоју) су
укинуте, а уведене су Комисије за процену потреба за пружањем додатне
образовне, здравствене и социјалне подршке деци. Предвиђа се пружање посебне
подршке деци са сметњама у развоју или другим тешкоћама, како би могла да
учествују у редовном образовном процесу. Специјалне школе се не укидају, већ ће
бити трансформисане, како би се прилагодиле потребама корисника, а смањио број
деце са сметњама у развоју који остају код куће (према проценама и до 70%). Циљ
промена је да се ромска деца преусмере у редовне школе. Млади Роми су
завршавали у специјалним школама што вољом Комисија за категоризацију (због, на
пример, слабог познавања српског језика), а што вољом родитеља (због
финансијских бенефита).
Следећи блок био је посвећен теми инклузивног
образовања у Европи где су излистане конкретне земље – примери добре праксе где
је процес инклузије текао врло успешно, а затим је акценат стављен на
Крагујевац и процес развијања инклузивног образовања. Деца са тешкоћама
у развоју до 2010. године нису могла да похађају редовне школе са својим
вршњацима, већ су била принуђена да иду у специјалне школе. То је промењено
применом новог Закона о основама образовања који сваком детету, без обзира на
сметњу у развоју, обезбеђује право на образовање у редовним школама. Реч је о
инклузивном приступу у образовању, што је део обавеза које Србија има на путу
прикључења Европској унији. Овај услов је, макар формално, испуњен, али у
пракси се не одвија све онако како је замишљено. По увођењу
овог програма у школе, највећи терет инклузије су сносили родитељи јер је било
неопходно да од почетка школске године проводе сваки дан са децом у учионици,
иако су учитељи професионални и добро обављали свој посао, за њих је
неизводљиво да индивидуално раде са децом са сметњама у развоју, јер обично у
разреду има и по 30оро деце. На надлежним службама је да реше овај проблем, а
до тада, родитељи су принуђени да се сами сналазе.
У наредном блоку су наглашени општи
принципи система образовања и васпитања и право на образовање свих. Надовезујући се на те
принципе посебно је истакнут пример добре праксе у Крагујевцу у Установи за
децу „Нада Наумовић“ и основној школи Милутин и Драгиња Тодоровић. Ова
школа је МОДЕЛ ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ. Од како постоји Установа за децу
„Нада Наумовић“ у Крагујевцу, деца са тешкоћама у развоју имала су прилику да
своје детињство проведу са вршњацима. Дакако да су то били спорадични
случајеви, али у Установи је ипак постојала добра воља појдинаца,
професионалаца, који су сматрали да могу допринети развоју сваког детета. Тако
су забележени примери добре праксе и створени темељи за уводјење инклузивног
образовања у предшколску установу.
2010. године, захваљујући НВО
“People in need” из Републике Чешке, 27 васпитача и 2 дефектолога, из 5 вртића,
учествују на 19 дводневних семинара, на којима су добили неопходна знања из
разних области, од еминентних стручњака, која ће им помоћи у раду са децом која
имају потребу за додатном социјалном подршком. Од великог значаја је то, што су
ови радници Установе оспособљени да сагледавајући специфичности развоја сваког
детета и његових потреба, израде индивидуалне образовне програме. Као подршка
уводе се волонтери који помажу васпитачу и деци у групи. У оквиру пројекта, 8
професионалаца посетило је Републику Чешку, где је имала прилику да сагледа
њихова искуства везана за инклузивно образовање.
Последњи блок емисије посвећен је крагујевачким
обдаништима где досадашња искуства показују да је процес инклузије за
већину деце успешан и да позитивно утиче на њихов даљи развој. Право на вртић
имају сва деца, па је упис омогућен свима без обзира на тешкоће које поједини
малишани имају у свом развоју. Ипак, приликом уписа, потребно је мишљење
градске интерресорне комисије, а инклузивни тим састављен од десетак стручњака
Установе за децу спроводи програме прилагођене врсти тешкоће које малишани имају. Вишегодишња искуства у
процесу инклузије су позитивна и у већини случајева показују напредак у развоју
детета. Такође, у
Установи за децу задовољни су и сарадњом са родитељима, а омогућено је и
тронедељно неформално прилагодјавање детета новој околини.
Истовремено, док се развијају
програми у предшколским и основношколским установама у Крагујевцу се реализује
пројекат „Једнаке шансе у СШ образовању“ којим се, у оквиру Декаде инклузије
Рома (2005-2015), имплементирају мере и механизми за унапређење образовања
Рома, предвиђени ЈАП-ом (Јединственим акционим планом), реализује се од 2005 у
Нишу и Крагујевцу, а од 2008 и у Новом Саду. Намењен је развоју и примени
модела успешне инклузије Рома у образовање и живот заједнице, смањењу
дискриминације и повећању доступности квалитетног средњошколског образовања
ромској популацији.
II EMISIJA
Termin emitovanja: 05.09.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin: 06.09.2012.godine od 16:00h
Gosti: Nataša Jevtović i Sanja Ćurčić
UDRUŽENJE STUDENATA SA HENDIKEPOM - Kragujevac
Tema: Inkluzija u visokom obrazovanju
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34 - Kragujevac
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Objektiv:
 |
| Sanja Curcic |
 |
| Natasa Jevtovic |
 |
| Sanja, Marko, Natasa i Brankica |
Друга емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и
оспособљавања за самостални живот.
У другој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и темама које ће бити заступљене у
наредих 8 емисија. Такође је дата могућност слушаоцима да, уколико желе,
поставе питање госту емисије путем телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више информисати о самом
пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављене су гошће:
Наташа Јевтовић и Сања Ћурчић активисткиње Удружења студената са хендикепом из
Крагујевца. Удружење је формирано 2004 год. маја месеца и броји 30
чланова. Удружење је основано са циљем да омогући студентима са хендикепом што
боље образовање у смислу доступности и примене инклузивног начина образовања на
факултетима, и функционише
као сервис подршке
младима са хендикепом који желе
да студирају на неком од факултета Универзитета у Крагујевцу. Након представљања удружења и
начина на који оно функционише, Наташа је говорила о изазовима са којима се
сусрећу у раду удружења почев од просторија које у почетку нису имали, преко
неразумевања средине до проблема социјализације чланова и начина на који они
покушавају овај изазов да превазиђу.
Након упознавања са удружењем Наташа је
говорила о процесу инклузије и шта он значи за студенте са хендикепом.
Нагласила је да инклузивно образовање као нови вид образовања укрштен са
традиционалним образовањем је за сада на нивоу изазова и тек ће време показати
прави резултат добре идеје и намере од које се пошло. Сама идеја инклузивног образовања није
у пракси примењена на најбољи начин, јер се сувише брзо наметнула обавеза
инклузивног образовања док се није довољно порадило на адекватно припремљеном
наставном особљу спремном да се суочи са изазовима, потпуно новим за њих. Инклузивно образовање је добар начин да
деци са хендикепом омогући бољи систем школовања и укљученост у васпитно-образовни процес, и доприноси
социјализацији деце која имају хендикеп, а такође и социјализацији деце без
хендикепа.
У следећем блоку слушаоци су били упознати са
мишљењем анкетираних чланова удружења о проблемима инклузивног образовања, а
гошћа се наставила и говорила о образовању у Крагујевцу и условима за студирање
који тренутно постоје за студенте са хендикепом. Она посебно наглашава проблем
физичких баријера и немогућност прилаза факултетима услед непостојања рампи
(или неодговарајућих рампи). То посебно утиче на мотивацију младих са
хендикепом да се уписују на факултете, јер како Наташа каже, сви студенти који
су успели да упишу факултет у Крагујевцу без проблема су га и завршили.
У наставку је друга гошћа, Сања Ћурћић говорила
о добрим примерима праксе у Србији где је омогућено студентима са хендикепом да
редовно похађају предавања на факултетима, а наставили смо се на Сањину причу и
прочитали делове из анкета где су чланови удружења говорили о главним проблемима са којима се сусрећу радећи са популацијом
младих са хендикепом и
нагласили да је највећи проблем недостатак информација о могућностима и
правима младих са хендикепом, као
њихово одбијање реалног стања ствари и ситуације у којој се налазе као и повлачење пред
могућим проблемима. Посебно
наглашавају непостојање
довољног броја добрих примера које можемо пружити младима са хендикепом, а све
као последица друштвено ниске свести да су потребе за достојанством својствене
свим људима а не само одабранима. Напред наведено повлачи испољавање
несигурности у себе, својствено
свим младим особама, па и са хендикепом, што последично има повлачење младих из
друштвеног живота и њихову недовољну ангажованост да сазнају шта имају за право
и које им могућности стоје на располагању.
У наставку емисије гошће су говориле о својим
члановима који су обучени за рад са младима са хендикепом и објашњавају да с
обзиром да су запослени чланови у Удружењу и сами суочени са проблемима
личног хендикепа, са великим разумевањем су искористили прилике обука које су
прошли и усвојили знања којима могу помоћи младима са хендикепом који им се
обрате за помоћ. Ипак, оне
наглашавају да нису довољне само обуке да би млади са хендикепом могли да се
запосле. Потребно је и да друштво схвати њихове могућности, да су они као и сви
остали и да им се треба само пружити шанса, а да је на њима да ту шансу
искористе на прави начин.
У следећем блоку прочитан је један текст о
начину како се послодавци односе према запошљавању особа са хендикепом и
посебно је наглашено да иако је
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом усвојен пре две године,
више од половине послодаваца у Србији није запослило особе са хендикепом. Гошће су изложиле своје мишљење
о овом тексту напомињући да запошљавање
особа са инвалидитетом треба да буде потпуно транспарентно и без икаквих
посебних припрема јер су они као и све остале особе веома способне да раде
(уколико су се већ пријавили на одређен конкурс за посао), а статистика
показује чак да више на боловања иду запослени из редовне популације него особе
за хендикепом.
У последњем блоку гошће су нагласиле значај
сарадње са другим институцијама и организацијама које се баве студентима са
хендикепом и истакле да је јако битно умрежавање јер само заједничким снагама
могу да се изборе за више бенефита за младе са хендикепом. У ту групу улазе пре
свега образовање и запошљавање.
На крају гошће су поручиле младима да никада не
одустају од својих снова јер се упорност и преданост увек исплате!
Preslušaj: link
III EMISIJA
Termin emitovanja: 12.09.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin: 13.09.2012.godine od 16:00h
Gost: Aleksandra Milivojević
Roditelj, mama male Milice i član
Udruženja za pomoć i podršku licima sa posebnim potrebama "EGAL" iz Kragujevca
Tema: Proces inkluzije iz ugla roditelja
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34 - Kragujevac
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Objektiv:
 |
| Aleksandra Milivojevic |
 |
| Aleksandra, Marko i Brankica |
Opis:
Трећа емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања
за самостални живот.
У трећој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и темама које ће бити заступљене у
наредих 7 емисија. Такође је дата могућност слушаоцима да, уколико желе,
поставе питање госту емисије путем телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више информисати о самом
пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављена је гошћа Александра Миливојевић родитељ и
члан Удружења за
помоћ и подршку родитељима лица са посебним потребама “Егал” из Крагујевца. На питање шта за њу значи процес
инклузије Александра одговара да као родитељ детета које има поремећај
из спектра аутизма је
пре свега срећна што има могућности да бира у коју школу ће уписати своје дете (редовну или
специјалну). Раније родитељи деце,
која имају дијагнозу било каквог поремећаја нису увек имали могућности да
бирају у коју ће се школу њихова деца уписати, а самим тим ретко када су њихова деца
и била уписана у редовне школе заједно са својим вршњацима. Уколико би и успели
у томе да им дете похађа редовну образовно васпитну установу већина ове деце би
се интегрисала и прилагођавала (или не) редовном образовном плану и програму
који важи за сву децу у разреду без могућности да се она самостално и у складу
са својим потребама и интересовањима едукују. Већина деце са сметњама у развоју
која су на такав начин гурнута
у редовни васпитно образовни план углавном нису напредовала у својим
способностима а у оним наметнутим задацима показивала су лошије резултате од
очекиваних. У наставку
разговора Александра је говорила о изазовима са којима се сусреће у процесу
одрастања свог детета и посебно наглашава да је сваком родитељу тешко да
прихвати чињеницу да његово дете може да се разболи или да има неки поремећај
било да је физичке или психичке природе било да је од самог рођења или се
поремећај десио у развоју. Неким родитељима је потребно више времена да
сагледају чињенице некима мање. Неки одмах западну у очајање, неко одмах тражи
лек за болест свога детета не штедећи при томе ни време ни новац. Траже
одговоре на велики број питања или у званичној или у алтернативној медицини, а најмање се при том
заправо посвећује свом детету.
Александра апелује на родитеље и поручује да не узимају своје дете здраво за готово и сувише
присно дијагнозу свог детета, јер то неће помоћи ни у тражењу ни у отклањању
узрока већ, напротив, само ће отежати већ саопштен проблем и што је најбитније родитељи ће запоставити могућности свога детета.
У наставку емисије слушаоци су могли да чују после
сваки краће паузе део из анкете са Александром говори о инклузивном образовању
из угла родитеља и упозорава да тај процес има и позитивне и негативне стране.
На питање каква је ситуација са инклузивним образовањем у Крагујевцу и да ли
постоје адекватни услови за децу са сметњама у развоју Александра помиње пример
свог детета које похађа редовну (основну) школу и каже да је наставни кадар “затечен
и неспреман”
постојећом ситуацијом, а која се односи на спровођење мера индивидуализације
детета са посебним потребама у образовни систем. Никаква припрема и едукација учитеља
ни стручних сарадника школе из области увођења инклузије у образовни систем
није спроведена нити се остварује. За сада поједине тачке и мере
индивидуализације постоје само у Закону о основном образовању (само на папиру) без њихове
реализације.
У следећем блоку на питање да ли у Србији
постоје добри примери праксе где је омогућено деци са сметњама у развоју да
похађају редовне школе Александра одговара да
постоје примери добре
инклузивне праксе. У Крагујевцу
један од пилот
пројеката који је
добио новац за реализацију и спровођење инклузивног образовања је ОШ Милутин и
Драгиња Тодоровић. Међутим
ниједна школа нема дугорочни план и програм како ће организовати наставу са
мерама индивидуализације. То је недостатак када се инклузија прати краткорочно
кроз пројекте. С обзиром
да је од скоро уведена системски у оквире законског редовног образовања и васпитања
неопходно је дугорочно пратити развој детета које се образује кроз индивидуални образовни
план. У наставку разговора
Александра прича о Удружењу у којем је она активна већ годину ипо дана - Удружењу за помоћ и подршку
родитељима лица са посебним потребама “Егал” из Крагујевца. Удружење је основано 2003. године.
Настало је из потребе родитеља деце са тешкоћама у развоју, да удруженим
деловањем, унапреде услове живота своје деце у Крагујевцу. Активисти Удружења
учествовали су у изради локалног плана акције за децу Крагујевца, дали свој
допринос у оснивању социјалне кооперативе „Вивере“ која се бави дневним
збрињавањем лица са посебним потребама старијим од 25 година, даје подршку
својим члановима у остваривању различитих права регулисаних Законом. Такође, она напомиње и друга
удружења која постоје на територији Крагујевца и која сарађују са „Егалом“.
У следећем блоку Александра говори о
институцијама које се на нивоу града баве децом са сметњама у развоју. Институције
које би требало да се баве темом инклузије су Градско веће задужено за социјалну подршку,
локална управа задужена за образовање и информације, школска управа,
предшколска установа Нада Наумовић, интерресорна комисија, центар за социјални
рад, развојно саветовалиште у КЦ, центар за стручно усаврчавање запослених у
просвети и специјалне школе Вукашин Марковић и школа за децу оштећеног слуха.
Све су то институције које могу да допринесу позитивном развоју и социјалне и образовне инклузије. Међутим, оне су врло мало међусобно повезане, а неопходно је ангажовати све релевантне стручњаке поред родитеља како би резултати увођења инклузије у школе били позитивни. У граду Крагујевцу не постоји инклузивни центар који би се бавио решавањем актуалних проблема око увођења образовне или социјалне инклузије и који би бранио права и слободе деце са сметњама у развоју и права њихових породица. У наставку разговора она пореди рад Дечије установе "Нада Наумовић" коју је њена ћерка похађала пре неколико година и основне школе коју тренутно похађа. Александрина ћерка је била већ у редовном вртићу када јој је успостављена дијагноза поремећаја из спектра аутизма тако да је на препоруку дефектолога који је запослен у вртићу наставила да похађа редовну вртићку групу али уз помоћ личног асистента и уз надгледање дефектолога као стручног лица. Имали су и подршку психолога и педагога. Асистент кога је иначе установа Нада Наумовић обезбедила је добијао инструкције како да васпитава и обучава девојчицу. Уз то постојали су месечни извештаји стручном дефектологу који је пратио целокупан развој детета. За разлику од вртића у школи нису наишли ни на какав утврђен распоред и шему по којој би дете одмах имало подршку и наставило са едукацијом у складу са својим могућностима. Није суштина да се дете са поремећајем у развоју само упише у први разред основне школе заједно са својим вршњацима него је нужно и неопходно да оно настави да се позитивно развија и моторички и психички како у вртићу тако и у школи.
Све су то институције које могу да допринесу позитивном развоју и социјалне и образовне инклузије. Међутим, оне су врло мало међусобно повезане, а неопходно је ангажовати све релевантне стручњаке поред родитеља како би резултати увођења инклузије у школе били позитивни. У граду Крагујевцу не постоји инклузивни центар који би се бавио решавањем актуалних проблема око увођења образовне или социјалне инклузије и који би бранио права и слободе деце са сметњама у развоју и права њихових породица. У наставку разговора она пореди рад Дечије установе "Нада Наумовић" коју је њена ћерка похађала пре неколико година и основне школе коју тренутно похађа. Александрина ћерка је била већ у редовном вртићу када јој је успостављена дијагноза поремећаја из спектра аутизма тако да је на препоруку дефектолога који је запослен у вртићу наставила да похађа редовну вртићку групу али уз помоћ личног асистента и уз надгледање дефектолога као стручног лица. Имали су и подршку психолога и педагога. Асистент кога је иначе установа Нада Наумовић обезбедила је добијао инструкције како да васпитава и обучава девојчицу. Уз то постојали су месечни извештаји стручном дефектологу који је пратио целокупан развој детета. За разлику од вртића у школи нису наишли ни на какав утврђен распоред и шему по којој би дете одмах имало подршку и наставило са едукацијом у складу са својим могућностима. Није суштина да се дете са поремећајем у развоју само упише у први разред основне школе заједно са својим вршњацима него је нужно и неопходно да оно настави да се позитивно развија и моторички и психички како у вртићу тако и у школи.
У последњем блоку Александра наглашава да постоје
покушаји да се деца са сметњама у развоју кроз низ пројеката укључе са осталом
децом која имају типичан развој у разне активности спортског, едукативног,
културног и забавног карактера. Градски
ресурси који нису, а
могу да се искористе у циљу социјалне инклузије су: спортска хала Језеро,
спортски центар Младост, хиподром, градска библиотека, градско одмаралиште на
Копаонику, заједничке екскурзије и излети на Бешњају и на Трмбас, дечије
позориште, заједничке манифестације у Великом парку и у Шумарицама... На самом крају Александра поручује
свим родитељима да уколико дете буду представљали друштву и околини на начин како је лекар
представио дете са проблемом, (да нешто не уме, не зна или не може) они ће га,
нажалост, на исти такав начин и прихватити. Зато треба покушати максимално осамосталити дете. То ће му помоћи да се у друштву изрази и као индивидуа и
као друштвено биће. То ћему обезбедити егзистенцију и после улоге родитеља.
Preslušaj: link
IV EMISIJA
Reprizni termin: 20.09.2012.godine od 16:00h
Gosti: dr.neuropsihijatar Suzana Perović - direktor,
Tanja Srećković - socijalni radnik i
Dubravka Ćosić - defektolog
Zavoda za smeštaj odraslih lica "Male Pčelice"- Kragujevac
Tema: Inkluzija posle 25-te godine života
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Objektiv:
 |
| Dubravka Ćosić - defektolog |
 |
| dr.Suzana Perović - neuropsihijatar |
 |
| Tanja Srećković - socijalni radnik |
Opis:
Четврта емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања
за самостални живот.
У четвртој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и о теми о којој ће се разговарати у емисија. Такође је дата
могућност слушаоцима да, уколико желе, поставе питање госту емисије путем
телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више
информисати о самом пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављене
су гошће Сузана Перовић, Тања Срећковић и Дубравка Ћосић из Завода за
збрињавање одраслих „Мале пчелице“ из Крагујевца. Завод за смештај
одраслих лица "Мале Пчелице" Крагујевац, је установа социјалне
заштите отвореног типа, у надлежности Министрарства за рад и социјалну политику,
који је отпочео са радом 10.11.1972.године. Основна делатност Завода је
смештај, нега, здравствена заштита и рехабилитација одраслих лица ометених у
развоју, као и душевно оболелих особа. Прва гошћа, Тања Срећковић социјални радник, послушала је најинтересантније
делове из анкета које су имали прилике да попуне запослени у „Малим пчелицама“
и након тога дала је своје коментаре, посебно се осврћући на процес инклузије и
начин на који се она спроводи у овој установи као и услове у којима живе људи у
„Малим пчелицама“ и како је запосленима на првом месту најбитнија хуманост коју
сви грађани треба да покажу према овим људима, јер још увек постоје велике
предрасуде према овој установи за смештај одраслих лица.
У
наставку емисије Тања говори о приоритетима у процесу инклузије и посебно
наглашава неопходност партнерства пружалаца услуга са корисницима, као и
усклађивање са европским стандардима такође истиче неопходност запошљавања
особа са сметњама у развоју. Посебан проблем је што Закон не препознаје врсте
инвалидитета, препознаје само особе са инвалидитетом. У Заводу су смештене
особе којима је изостала подршка породица, локалне заједнице и свих осталих и
када се исцрпе све могућности они долазе у Завод, али на жалост никада из истог
често и не оду. Завод за смештај одраслих лица сарађује са свим институцијама
социјалне заштите у Србији, такође постоји велики број активности који се
спроводи у Заводу и Тања је посебно истакла музички фестивал „Ноте за све“ који
се организује сваке године у новембру. Ово је први инклузивни фестивал те
врсте.
У
следећем блоку Дубравка Ћосић, дефектолог у Заводу за смештај одраслих говорила је о инклузији која обухвата и
одрасле особе, јер у установи „Мале пчелице“ смештене су особе изнад 18 година.
Основни задатак је укључивање корисника у друштво. О образовању одраслих се
говорили последњих неколико година, али се углавом заобилазе. Установа за
смештај одраслих лица константно ради на упознавању локалне заједнице са активностима
које се спроводе у истој, јер доста је предрасуда међу грађанима. Зато су
„врата“ „Малих пчелица“ увек отворена за све оне који желе да се упознају са
радом, али и корисницима ове институције. За све активности које се спроводе у
оквиру Установе за смештај одраслих лица заслужни су корисници који у сарадњи
са особљем осмишљавају многобројне хуманитарне акције, излете, спортске
манифестације, а сами уређују и часопис „Моје право лице“ итд. Све ове
активности доприносе социјализацији корисника, али и интеграцији!
У
последњем блоку емисије разговарано је са директорком Завода за смештај
одраслих лица „Мале пчелице“ Сузаном Перовић. Сузана је посебно нагласила
значај медија у промоцији Завода који су битни због дестигматизације. Завод у
овом тренутку има 888 корисника, већи део је душевно оболела лица, а мањи део
је лица са умереним обољењима. Мушкарци су већински корисници у овом тренутку,
најчешћа популација 40-50 година. Више од половине су преко 10 година у Заводу.
Око 3300 лица је прошло кроз установу. Највећи број лица је био 1990. тих
година. Оптималан број за смештај корисника је 850, како би квалитет смештаја
био добар. Ради се константно на оснаживању њихове личности јер је то кључна
ствар. Завод има велики број активности, кључне ствари су подизање капацитета
здравствених услуга као и изједначавање права корисника са правима остатка
друштва.
Завод
већ 4. годину прави меморијални турнир у малом фудбалу и спортски клубови се
одазивају, али гостију нема. Зато је Сузана позвала све грађане да дођу и
упознају се ближе са овом установом и корисницима и да на тај начин заједно
разбијају предрасуде. У овом тренутку око 200 људи је оспособљено да изађе из
установе. Међутим увек је потребна подршка шире друштвене заједнице. Ово је
прва установа социјалне заштите која има радни центар где корисници раде и
продају своје производе. Има око 500 корисника који су оспособљени и на тај
начин им се подиже самопоуздање. Има велики број секција, радних и окупационих
терапија и посебно је важна њихова присутност у акцијама свих врста,
дестигматизација још постоји, али такође треба рећи да су пре 3 године они
кренули да освајају свет, свет којих је гледао са неповерењем, страхом, али
Завод је доказао да може много тога.
Preslušaj: link
V EMISIJA
Termin emitovanja: 26.09.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin: 27.09.2012.godine od 16:00h
Gost: Jelena Marašević - defektolog
PU Nada Naumović - Kragujevac
Tema: Inkluzivno obrazovanje kao primer dobre prakse
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Objektiv:
 |
| Jelena Marašević - defektolog PU "Nada Naumović"- Kragujevac |
Opis:
Пета емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања
за самостални живот.
У петој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и о теми о којој ће се разговарати у емисија. Такође је дата
могућност слушаоцима да, уколико желе, поставе питање госту емисије путем
телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више
информисати о самом пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављена
је гошћа Јелена Марашевић, дефектолог-стручни сарадник из Установе за децу
„Нада Наумовић“ из Крагујевца. Од како постоји Установа за децу „Нада
Наумовић“ у Крагујевцу, деца са тешкоћама у развоју имала су прилику да своје
детињство проведу са вршњацима. Дакако да су то били спорадични случајеви, али
у Установи је ипак постојала добра воља појединаца, професионалаца, који су сматрали да могу допринети
развоју сваког детета. Тако су забележени примери добре праксе и створени
темељи за увођење
инклузивног образовања у предшколску установу. Гошћа емисије, дефектолог по струци, послушала је најинтересантније
делове из анкета које су имали прилике да попуне запослени у „Нади Наумовић“ и
након тога дала је своје коментаре, посебно се осврћући на неопходност
постојања специјалних школа у Србији. Дефектолози морају бити укључени у рад
јер то олакшава пре свега развој детета, а дефектолог је једини који може знати
како дете размишља у одређеном тренутку. Дефинитивно постоје отежавајуће
околности у раду са децом са сметњама у развоју, а медијска подршка овом
програму би свакако била неопходна, јер за сад она није довољна.
У следећем блоку Јелена је
представила Установу за децу „Нада Наумовић“ и говорила о инклузивном програму
који се спроводи у истој. Установа има 15 вртића и у сваком се налази по
неколико деце са сметњама у развоју. Инклузија се спроводи од 2005. година,
било је доста едукација и чињеница је да модел не може да се препише, већ свака
установа мора изградити свој модел. Поред тога што су деца у редовним групама,
родитељи их доводе и на индивидуалне третмане. Гошћа је у наставку разговора
говорила шта инклузија значи за њихову установу. Идеја јесте да се школе,
установе за децу итд. прилагођавају деци, а не да се деца прилагођавају њима.
Поред дефектолога, у Установи за децу раде и асистенти који помажу деци са
сметњама у развоју. Зато је њихова установа и проглашена као пример добре
праксе у Србији. У току рада, наравно сусретали су се са пуно изазова, нпр.
када постоји велики број деце, сваком треба посветити довољно пажње; укључивање
деце која имају велике тешкоће; недостатак асистената итд. на васпитачима јесте
велики терет, али се зато праве педагошки профили и тако се превазилазе
потешкоће.
У наредном блоку разговора
пристигла су питања слушалаца на која је Јелена одговарала. Нагласила је да је
неопходно да деца мора да се ослушкују да бисмо могли да знамо како да им
помогнемо. Деца верују онима који их разумеју, не онима који им се умиљавају.
Стално треба пратити потребе, развој детета. За то је само потребна добра воља.
На питање колико су обучени васпитачи у Установи за децу, Јелена одговара да их
има 56 обучених за рад са децом са сметњама у развоју. Наравно, има и оних који
су обучени, али нису заинтересовани да раде са том децом. Зато треба наћи начин
стимулације, награде за те људе, јер чињеница је да није лако радити ни са
толико деце у групама, а посебно са децом са сметњама у развоју. Да ли постоји
идеалан модел инклузивног образовања? Јелена одговара да ништа није идеално.
Постоји велики број проблема, треба да постоје персонални асистенти, које
родитељи треба да дотирају, што није ни мало лако. Неопходно је ангажовање
дефектолога да би се то свело на приближно нормалан рад јер ни уџбеници ни рад
нису прилагођени деци са сметњама у развоју. Још увек се не размишља у правцу
инклузије. Увек треба кренути од врха и видети шта треба исправљати што се до
сад није показало као добро у пракси. У земљама Европске Уније инклузивни
програми су се спроводили по 10 година док се није нашао неки идеалан модел. У
Установи за децу постоје индивидуални образовни планови само у специјалним
групама, не у редовним јер за то нема потребе. За децу у редовним групама праве
се педагошки профили на основу којих се спроводи рад са децом. За сад постоји
напредовање код све деце, па индивидуални планови нису ни потребни.
У следећем блоку гошћа је
одговорила на јоше једно питање слушалаца – шта је са децом која излазе из
обданишта и уписују редовну школу? Сви родитељи данас имају право да бирају да
ли ће дете уписати редовну или специлајну школу. Још увек постоји доста
нејасноћа око инклузивног програма јер има доста недостатака нарочито што се
школе не прилагођавају тако лако деци са сметњама у развоју. Кад се говори о
сарадњи са другим институцијама, гошћа је посебно споменула Војводину која је
доста напредовала на пољу инклузивног образовања и где има доста вртића са
којима се сарађује. Деца која су укључена у вртићима укључена су у све врсте
активности (поред редовних активности, деци са сметњама у развоју помажу
асистенти да се укључе). Посебан програм се спроводи у сензорној соби за
подстицање стимулација код деце (тактилна, визуелна...). Ова соба служи да се
дете доведе у стање смирене будности, након тога може да се реализује
индивидуални третман са дететом. На самом крају Јелена је поручила родитељима
да не губе наду, да колико год деца напредују то је успех и да морамо да гајимо
наду јер је инклузија дуготрајан процес.
Preslušaj: link
VI EMISIJA
Termin emitovanja: 03.10.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin: 04.10.2012.godine od 16.00h
Gost: Tanja Simić
direktorka ŠOSO "Vukašin Marković" - Kragujevac
Tema: Inkluzija u specijalnim školama
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Opis:
Шеста емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања
за самостални живот.
У шестој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и о теми о којој ће се разговарати у емисија. Такође је дата
могућност слушаоцима да, уколико желе, поставе питање госту емисије путем
телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више
информисати о самом пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављена је гошћа Татјана
Симић, директор школе за основно и средње образовање „Вукашин Марковић“ из
Крагујевца. Школа је своју делатност започела
1.06.1969. године и то као Специјална основна школа. Оснивању школе претходила су тзв. помоћна одељења, формирана на
основу потребе да се ученици, који су имали проблема у савладавању наставног
градива, издвоје из редовних одељења. Најпре су, 1935. године формирана три
помоћна одељења, да би се временом њихов број повећавао. Иницијатива за оснивање Специјалне школе потекла је од Друштва
за помоћ ментално недовољно развијеним особама града Крагујевца. Наиме, Друштво
је упутило Захтев Скупштини општине Крагујевац на који је Скупштина реаговала
9.10.1967. године доношењем одлуке, а
затим и решења о изградњи школе. Школа функционише на две локације у Крагујевцу. Гошћа емисије, дефектолог
по струци, послушала је најинтересантније делове из анкета које су имали
прилике да попуне запослени у школи „Вукашин Марковић“ и након тога дала је
своје коментаре, посебно се осврћући на питање да ли треба или не да постоје
специјалне школе. Инклузија је кренула и специјалне школе су доживеле неке
промене. Мада и даље та школа јесте табу тема за много родитеља, али та школа
нуди ону врсту подршке (стручни рад, стручне активности итд..) коју редовне
школе једноставно не могу да обезбеде. Тиме и родитељи могу бити сигурни да се
њиховом детету максимално посвећује пажња. На питање које околности
помажу/отежавају инклузију гошћа одговара да свака озбиљна држава ако преузима
неки модел, она треба да тај модел прилагоди себи. Нпр. Србија има дефектолошки
факултет и све услове за рад са децом са сметњама у развоју. Земље Западне
Европе углавном имају психологе, педагоге који раде са децом са сметњама у
развоју, а ми уместо да ту чињеницу искористиму у нашу корист ми смо потиснули
дефектологе и прихватили европску праксу која је потпуно другачија. Чињеница је
да је инклузија јако скупа и она има јако пуно дотирања држава што се код нас
своди на дотирање локалних самоуправа. У Италији нпр. на свако дете долази 5
стручњака који раде са њим, што је довољан пример колико је новца потребно за
инклузивно образовање. Ми смо брзоплето укључили децу у редовне школе, па су
накнадно те школе почеле да се прилагођавају.
У следећем блоку гошћа је говорила о томе да
број деце са сметњама у развоју опада у специјалним школама, од кад је уведен
инклузивни програм. У последњих неколико година кренули са са инклузивним
пројектима као ваннаставним активностима (спортским, културним итд..) Прва
активност је била у сарадњи са ОШ „Вук Караџић“ са којима је рађена позоришна
представа и где су се деца сјајно дружила и после пројекта. Такође честа су
спортска дружења између редовних и специјалне школе, чиме се решава и проблем
социјализације. Од како је кренула инклузија родитељи имају право да одлуче где
ће уписати дете (у специјалну или редовну), али једног дана специјална школа ће
озбиљно бити угрожена. Зато се развијају сервисне услуге, деца су у редовним
школама, али користе услуге специјалне школе у виду стручне помоћи
(дефектолога). Ту се пружа додатна подршка. Тиме се и побољшава процес
инклузије. За специјалну школу инклузија значи рад са децом на један потпуно
нов начин и прилагођавање новитетима. Сваке године специјална школа има своје
традиционалне акције, пр. креативне, столарске радионице где деца излажу на
сајмовима, а ово је и начин укључивања деце са сметњама у развоју у друштвени
живот. У плану је у марту сл. године школа ће бити домаћин спортских игара где
ће бити укључена деца из свих школа у Србији. На питање да ли постоји идеалан
модел инклузије гошћа одговара да не можемо говорити о томе, јер оно што једном
детету одговара, не значи да одговара и другом. Зато треба са децом радити
постепено и изнаћи неки механизам који ће на крају довести до најбољих
резултата.
У следећем блоку гошћа говори о ситуацији са
инклузивним образовањем у Крагујевцу. Главни проблем настаје у редовним школама
када су деца хиперактивна, а учитељи нису обучени да се снађу у таквим
ситуацијама. Тада се обично траже савети колега из специјалних школа. Постоје
примери када су деца која су више угрожена захтевају више услова, као на пр.
здравствени радници који су некад неопходни или одређени услови у учионицама да
би деца са сметњама у развоју могла да похађају редовне школе. Најлошији су
примери када родитељи не могу реално да сагледају ситуацију, већ живе у убеђењу
да њихово дете може без икаквих проблема да похађа редовну наставу. На питање
да ли се у специјалној школи израђују индивидуални образовни планови директорка
одговара да је то пракса, али и неопходност, јер без истих, рад са децом не
може кваитетно да се обавља. Интерресорна комисија увек даје препоруку да се
израђују индивидуални образовни планови. Увек се полази од тога шта дете може,
а шта не да постигне. ИОП је и дат са циљем да се снизе стандарди рада са децом
са сметњама у развоју. Специјална школа сарађује са великим бројем школа у
региону, као и Србији. Углавном се међу запосленима износе проблеми, који се
упоређују и изналазе се потом решења. Такође постоје и савети родитеља, школски
одбор, удружења родитеља и са свима се сарађује, било преко пројеката било
преко неких акција, а циљ је исти и за та удружења и за школу – бољитак деце. Последњих
година се побољшала ситуација запошљавања деце са сметњама у развоју, нарочито
што постоје бенефиције за послодавце. Велики број фирми излази у сусрет деци из
специјалне школе и запошљава их, што је врло похвално. На самом крају
директорка поручује родитељима да када уписују дете у средњу школу, треба добро
да размисле шта је најбоље за њихово дете, а не да ли се школа зове специјална
или не. Специјална школа је отворена за све родитеље који желе да виде како се
ту ради, што је истовремено и начин да се разбијају предрасуде.
Preslušaj: link
VII EMISIJA
Termin emitovanja: 10.10.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin: 11.10.2012.godine od 16:00h
Gost: Mila Ravić - roditelj (Nevenina mama) i
Sladjana Petrović - Simić - roditelj (Danilova mama)
Tema: Inkluzija iz ugla roditelja
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Opis:
Седма емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања
за самостални живот.
У седмој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и о теми о којој ће се разговарати у емисија. Такође је дата
могућност слушаоцима да, уколико желе, поставе питање госту емисије путем
телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више
информисати о самом пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављена је прва гошћа
- Мила Равић, родитељ девојчице са Дауновим синдромом. Гошћа
емисије, послушала је најинтересантније делове из анкета које су имали прилике
да родитељи деце са сметњама у развоју и након тога дала је своје коментаре, посебно
се осврћући на питање да ли треба или не да постоје специјалне школе. По њеном
мишљењу специјалне школе треба да буду понос Србије и локалних самоуправа, а не
њихова срамота. Свако дете је индивидуа за себе, самим тим има и различите
потребе које не могу наставници у редовним школама да испуне. Да би се стигло
до инклузије није довољно само написати пројекат и рећи „ми се бавимо
инклузијом“. То је пре свега један процес. И неколико генерација треба да прође
кроз тај процес да би он на крају добио прави облик. Породица је та која треба
да пружи највећу подршку свом детету и да припреме дете за свет. На питање како
активније укључити децу са сметњама у развоју гошћа одговара, треба радити
онако како је за дете најбоље, а сви остали треба да се прилагођавају од школа
до друштва. У данашњим условима родитељи се најчешће одричу или посла, или
друштвеног живота како би се посветили детету. А познато је колико је деци са
сметњама у развоју потребно пружити, а ако новца нема како онда здравствено
стање детета побољшати?! Шта значи користити само децу са сметњама у развоју за
медијску промоцију, отварање клубова, центара и сл. треба истински радити са
њима, спроводити програме, ако говоримо о инклузији онда треба заиста и да се
потрудимо да је имплементирамо како треба. Зато увек треба укључити стручно лице
у рад са децом са сметњама у развоју. У Крагујевцу треба радити на проблему
социјализације, која јесте донекле на родитељима, али опет се враћамо на питање
финансија које су родитељима неопходне да би могли детету максимално да се
посвете и учине све како би дете имало здравствену негу. Гошћа наводи пример из
свог живота, када је отворила радњу где запошљава особе са сметњама у развоју,
јер жели да помогне свима који су у истим или сличним проблемима као њено дете.
У следећем блоку представљена је друга гошћа,
Слађана Петровић Симић, такође мама једном дечака са аутизмом. Она је на самом
почетку причала о томе шта за њу и њену породицу значи инклузија. Када су
сазнали да дете болује од аутизма, нека стручна лица су их убеђивала да
родитељи треба напусте посао, да оставе дете код куће јер оно није за „свет“.
Међутим родитељи нису желели да њихово дете буде невидљиво дете, већ да је
могуће да иде у редован вртић. За неколико година види се велики напредак, оно
напредује, дакле треба друштво упознавати са чињеницом да то није ништа страшно
и да су то деца као и свака друга, другим речима разбијати предрасуде. Наравно
има истовремено и пуно изазова: зависно од тешкоће детета мора се поступати,
није свако дете исто; наравно и деца са тешкоћама у развоју треба да буду
самостална, могуће је да родитељи деце са сметњама у развоју више примећују
напредак њихове деце; многи родитељи јуре за дијагнозом, међутим то није битно,
битно је да дете не тапка у месту, да сваког тренутка напредује. На питање да
ли постоје адекватни услови за децу са сметњама у развоју, гошћа одговара да не
треба чекати да се сви услови буду идеални, или да сви буду обучени за
инклузију, онда можемо чекати годинама и генерално не постоји неки идеалан
модел инклузије. Ми треба да схватимо да постоје другачије особе од нас и да
научимо да живимо са њима. Треба и родитељи и наставници и васпитачи да раде на
томе да се услови инклузије побољшају.
У следећем блоку гошћа одговара на питања
слушалаца. На питање, каква је сарадња родитеља деце са сметњама у развоју,
Слађана каже да постоји доста удружења родитеља, у зависности од врсте тешкоће
да којом дете расте. Гошћа посебно издваја Удружење „Егал“ које окупља родитеље
деце са различитим сметњама у развоју. По новом Закону, налаже се да се у
школским саветима налази увек и по један родитељ деце са сметњама у развоју.
Људи су се плашили инклузије да не буде навала на школе, али то се није десило.
Гошћа је посебно похвалила Установу за децу
„Нада Наумовић“ где постоји асистенти који раде са децом са сметњама у развоју,
поред васпитачица што доста олакшава рад са том децом. Такође могуће је да деца
добију индивидуалне образовне планове како би им се обезбедили адекватна нега.
Проблем је што је у Крагујевцу предшколска установа пребукирана, чиме је доста
отежан рад са децом. Зато је неопходно отварати нове вртиће, чиме ће се групе
смањивати и биће више могућности да се посвети пажња свој деци у вртићима. У
предшколској установи постоје Савети родитеља чија је улога пружање
квалитетнијих услуга за децу у вртићима и да се обезбеди већа сигурност за
децу. На крају гошћа поручује свим родитељима да посматрају своје дете и да се
радују сваком успеху свог детета, а посебна порука за родитеље деце са сметњама
у развоју да уоче јаке и слабе стране свог детета, јер јаке стране ће помоћи
педагозима и наставницима у школама да дете буде боље укључено у инклузивни
програм, а слабе стране ће помоћи дефектолозима да те стране ојачавају.
Preslušaj: link
VIII EMISIJA
Termin emitovanja: 17.10.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin: 18.10.2012.godine od 16:00h
Gost: MIlan i Gordana Petrović
Romska NVO "Stablo" - Kragujevac
Tema:Romi u inkluzivnom obrazovanju
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Opis:
Осма емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања
за самостални живот.
У осмој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и о теми о којој ће се разговарати у емисија. Такође је дата
могућност слушаоцима да, уколико желе, поставе питање госту емисије путем
телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више
информисати о самом пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављен је први гост
- Милан Петровић из ромске НВО „Стабло“. Гост емисије, послушао је
најинтересантније делове из анкета које су имали прилике да попуне колеге и
активисти НВО „Стабло“ и након тога дао је своје коментаре, посебно се осврћући
на питање да ли је увођење инклузивног образовања корак напред. Гост закључује
да су едукације кроз разне обуке, семинаре итд. најважније ако желимо да
инклузија ромске популације успе. Тек када институције схвате значај
инклузивног образовања, тек онда може доћи до резултата. Постоји доста проблема
са којима се суочава ромска популација: мимикрија, сиромаштво, затвореност
итд.. Највећи проблем јесте образовање и недостатак информација зато и јесте
главни задатак НВО „Стабло“ едукација. Неопходна је медијска видљивост јер је
неопходно показати резултате, да друштво види да они постоје, јер квалитетна
информација ће значити да грађани могу да сазнају како и на који начин могу
себи помоћи. У наставку гост је представио НВО „Стабло“. Удружење званично
постоји од 2003. године, тренутно имају 7 активиста и иза себе веома велики
број пројеката. Посебно истиче програм „Једнаких шанси“ – програм инклузивног
образовања који се тренутно спроводи у 4 средње и 4 основне школе.
У следећем блоку гост говори о значају учешћа у
инклузивним програмима јер управо ти програми помажу Ромима да боље живе.
Резултати су видљиви, већ има 17 студената ромске националности, у Фиату је
запослено десетине Рома, те сви ти програми имају позитиван утицај на друштво,
и дају им снагу да наставе даље. Наравно, пуно изазова има: пре свега тај
социјални аспекат, јер велики број сиромашних породица је управо међу ромском
популацијом. У сарадњи са Црвеним крстом, Центром за социјални рад и локалном
самоуправом се залажу да се дају неки бенефити најугроженијим породицама (попут
пакета са храном, карти за превоз итд..). Сви траже једнаке шансе, дакле једнаке услове за све. То је један од разлога
што се млади у школама обучавају да буду едукатори и да помогну својим
вршњацима да разбијају предрасуде и да се сви заједно друже и решавају исте (школске)
проблеме. Такође, неопходно је укључити више и ромске родитеље у школске
одборе, институције и сл. и да сви схвате да је то потпуно нормална ствар. На
примеру њиховог пројекта „Једнаке шансе“ види се велики помак, једна позитивна
ствар, чиме се и Ромима олакшава живот у једној заједници, јер им се доказује
да несметано могу да живе, као и сви остали.
У следећем блоку представљена је следећа гошћа
– Гордана Петровић, програмски координатор НВО „Стабло“. На питање каква су
искуства у раду са школама (кад је у питању инклузивни програм), гошћа одговара
да су укључени у рад 3 средње и 4 основне школе. Те школе су у сарадњи са
„Стаблом“ као подршка инклузивном образовању и укључености ромске деце истом.
Од едукација, преко радионица и семинара покушава се приближити термин
инклузије, а то се пре свега достиже кроз заједничку сарадњу са децом како из
ромске популације тако и са осталом децом. У Крагујевцу постоји интерресорни
тим и у оквиру рада „Стабла“ већ 2 године се покушава да се деца ромске популације
враћају из специјалне школе враћају у редовне школе. Разлози зашто се то чини
је пре свега материјални статус породице. Родитељи некад мисле да је најбоље за
децу да имају обезбеђене књиге, превоз и сл. (који добијају бесплатно у
специјалној школи), а познато је да ако се дете не социјализује на време у
редовној школи, пребацује се у специјалне школе. Зато се „Стабло“ бори да се не
само деца ромске националности већ и деца друге националне припадности враћају
у редовне школе, јер ће тамо ипак добити најбољи третман, а посебно се тако
решава и проблем социјализације. Решавање социјализације повлачи са собом и рад
са наставним кадром, стручним особљем који имају своје идеје како је најбоље,
али активистима „Стабла“ је најбитније да подрже родитеље и да им помогну да
своју децу задрже у школама. Свако дете има своју шансу и та шанса јесте
једнака као и код сваког другог детета.
У следећем блоку гошћа је говорила о пројекту
„Једнаке шансе“ који се спроводи од 2005. године у Крагујевцу у 3 средње и 4
основне школе. Овај пројекат је регионалног карактера и спроводи се у још
неколико градова у Србији. пројекат је започео обукама са наставним кадром, са
децом у виду вршњачих едукација и радионица у виду различитости „Неговање
ромске културе и различитости“ где се сва деца у једној школи упознају са
елементима ромске културе и традиције. У основним школама се раде радионице
психосоцијалног карактера, а све у циљу да деца наставе даље школовање (овде се
пре свега оснажују девојчице ромске националности). Посебно се последњих 4,5
година ради на партиципацији младих где ученици могу сами кроз Форум за једнаке
шансе“ могу да дебатују на различите теме. Јако добра сарадња постоји са
Школском управом, градом који помаже финансијски да групе деце 2 пута годишње
иду у посету Швајцарској, такође постоји сарадња са канцеларијом за младе.
Поред овог пројекта, „Стабло“ има такође актуелан пројекат за превенцију ХИВ-а
и полно преносивих болести, а уз подршку Савета Европе ће 10. децембра на Дан
људских права бити организована „Жива библиотека“ где ће се причати са
осетљивим групацијама становништва. На самом крају гошћа поручује свим
слушаоцима „И ми имамо права да мењамо свет“, поруку коју су млади Роми изрекли
на једној акцији „Стабла“ прошле године у центру града.
Preslušaj: link
IX EMISIJA
Termin emitovanja: 24.10.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin:
Gost: Ana Miletić Vucković
socijalni radnik - Centra za socijalni rad "Solidarnost" - Kragujevac
Tema: Inkluzija u Kragujevackim institucijama
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Opis:
Девета емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања
за самостални живот.
У деветој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и о теми о којој ће се разговарати у емисија. Такође је дата
могућност слушаоцима да, уколико желе, поставе питање госту емисије путем
телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више
информисати о самом пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављена је гошћа -
Ана Милетић Вучковић социјални радник у Центру за социјални рад у Крагујевцу. Гошћа
емисије, послушала је најинтересантније делове из анкета које су имали прилике
да попуне колеге из институција Града Крагујевца и након тога дала је своје
коментаре, посебно се осврћући на питање како тече процес инклузије у
Крагујевцу и да ли смо спремни за инклузију, гошћа одговара да смо делимично
спремни, јер немамо још увек довољно персоналних асистената који би радили
индивидуалне програме са децом са сметњама у развоју, такође треба побољшати
положај породица деце са сметњама у развоју, а најважније побољшати пружање
услуга. Током 2010. године уведена је услуга "предах смештај",
родитељи у специјалној школи могу оставити децу у школи и до 48 сати и
завршавати своје послове, јер је тешко родитељима деце са сметњама у развоју
који 24 сата морају да мотре над децом. На питање како институције промовишу
инклузију, гошћа додаје да поред медијске пажње, Центар за социјални рад пружа
саветовање, упућује децу са сметњама на коришћење разних услуга које су њима
намењене, попут клубова, смештаја и сл.
У следећем блоку гошћа је у неколико реченица
описала шта тачно ради Центар за социјални рад, од када постоји и колико има
социјалних радника. Данас он има 65 запослених, од којих је преко 40 стручних
лица. Улога Центра је да пружа разне врсте помоћи од психотерапијске, до
социјалне, правне, материјалне. Широк је дијапазон услуга и потреба. На питање
да ли су за 50 година постојања постојали проблеми, гошћа опдговара да су то
углавном исти проблеми који су погађали друштво и заједницу у којој живимо. С
обзиром да је један од задатака помоћ материјално угроженима, економска криза
је главни узрочник проблема. Запослени су Центру за социјални рад се
свакодневно суочавају са изазовима у раду. Деца са сметњама у развоју су деца
која имају идентичне потребе као деца из остатка популације, само их
задовољавају на другачије начине.
Запослени су Центру за социјални рад се свакодневно суочавају са
изазовима у раду. Деца са сметњама у развоју су деца која имају идентичне
потребе као деца из остатка популације, само их задовољавају на другачије
начине. Зато их треба укључивати кроз разне активности у друштвену заједницу.
Главни задатак Центра је да пружа информативну и саветодавну улогу родитељима
деце са сметњама у развоју за излазак пред ресорну комисију за процену.
У следећем блоку гошћа говори о изазовима са
којима се сусреће. Поступци развода брака, поверивања деце старатељима,
предлагања мера, заштите малолетне деце од занемаривања, поступци процене
итд... су све изазови са којима се запослени сусрећу, јер су све то озбиљне
ситуације. У зависности од сложености случаја, ради и по неколико колега
(социјални радник, психолог, здравствени радник...) У сваком поступку може бити
укључена и особа са сметњама у развојуи са њима се поступа као и према свим
осталим лицима. Центар се бави како децом и младима, тако одраслима и старима.
Сви узрасти популације су збринути у Центру. На питање да ли особе са сметњама
у развоју налазе посао, гошћа одговара да Центар пружа подршку у виду
повезивања са фирмама, Националном службом за запошљавање итд и помогну особама
са инвалидитетом да се запосле. Центар такође сарађује и са Удружењем студената
са хендикепом и Клубом младих са инвалидитетом, тако да деца и млади са
сметњама у развоју могу и њима да се обрате.
У последњем блоку разговора са Аном, она говори
о приоритетима процеса инклузије у Србији, а то су доступност квалитетног
образовања, доступност саветовања, услуга, евалуација постигнутих ефеката
инклузије, уклањање архитектонских баријера, побољшање материјалног статуса
родитеља деце са сметњама у развоју, омогућавање нових услуга, попут већег
броја персоналних асистената. На питање да ли постоји сарадња Центра за
социјални рад са другим установама, гошћа наглашава да постоји сарадња са
другим Центрима са којима се размењују искустава и примери добре праксе.
Изузетно добра сарадња постоји и са градом. На самом крају гошћа поручује
слушаоцима и родитељима да припреме своју децу пре него што се она сусретну са
својим вршњацима са сметњама у развоју и да им помогну и друже се са њима јер
сва деца имају исте потребе.
Preslušaj: link
X EMISIJA
Termin emitovanja: 31.10.2012.godine od 17:00h
Reprizni termin: 01.11.2012.godine od 16:00h
Gost: Mila Todorović - prosvetni savetnik
Školska Uprava Kragujevac
Jelena Nešić - psiholog
Politehnička škola - Kragujevac
Tema: Inkluzija u obrazovanju
Stručni saradnik: Marija Antonijević
Voditelj: Branislava Pavićević
Produkcija i montaža: Marko Stevanović
Tehnička podrška: Marko Stevanović
Realizacija: Radio 34
Sufinansiranje: Ministarstvo Kulture Republike Srbije
Opis:
Десета емисија Растимо заједно је реализована у оквиру пројекта: Унапређивање
нивоа информисаности и знања о значају заједничког учешћа грађана и стручне
јавности на територији града Крагујевца о деци и младима којима је потребна
посебна подршка. Пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе
Републике Србије. Емисија је посвећена младима којима је потребна подршка за
стимулацију и унапређење за даљи развој у границама њихове могућности и оспособљавања
за самостални живот.
У десетој емисији у кратким цртама су слушаоци
обавештени о неким битним елементима пројекта Растимо заједно, о разлозима покретања овог пројекта, циљевима
пројекта, циљној групи којој је намењен као и о теми о којој ће се разговарати у емисија. Такође је дата
могућност слушаоцима да, уколико желе, поставе питање госту емисије путем
телефона, e-mail-ом, смс-ом или се више
информисати о самом пројекту на блогу пројекта.
У следећем блоку емисије најављена је прва
гошћа - Мила Тодоровић, просветни саветник у Школској управи у Крагујевцу. Гошћа
емисије, послушала је најинтересантније делове из анкета које су имали прилике
да попуне колеге из Школске управе и редовних школа у Крагујевцу и након тога
дала је своје коментаре, посебно се осврћући на питање шта су приоритети у
развоју инклузивног образовања. Она наглашава да инклузивно образовање, из
одговора наставника има будућност јер су поставили реалне циљеве и задатке, али
су истовремено свесни изазова. Рад са децом са сметњама у развоју подразумева,
према њеним речима подразумева, стално напредовање, константан рад са децом,
такође потребно је и време за све активности, а питање награђивања није
искључива, ако имамо у виду да посао није нимало лак и захтева максималне напоре.
У школама углавном се користе сајтови као начин медијске пажње, што је добро за
родитеље, који могу пратити информације, али ипак свака медијска пажња је увек
добра, посебно када се приказују добри резултати који се постижу у раду са
децом са сметњама у развоју. Гошћа је у наставку емисије укратко представила
Школску управу. Таквих на територији Србији има близу 20, а крагујевачка је
задужена за 6 општина плус Крагујевац и рад подразумева стручно-саветодавни
надзор. Такође се баве и ажурирањем података и информатичким пословима. Кад је
школска управа у питању они се не баве инклузивним програмима, већ инклузивним
образовањем, и успостављањем и развијањем квалитетног инклузивног образовања.
Закон о образовању из 2009. године је олакшао школама рад са децом са сметњама
у развоју и допринео подизању учешћа редовних школа у инклузивном образовању.
У следећем блоку гошћа говори о припремљености
деце из основних школа са сметњама у развоју за упис у редовне средње школе.
Окружна комисија обично распоређује децу са сметњама у развоју из специјалних
школа у редовне школе. Са таквом децом није увек потребно, али је често пожељно
радити ИОП, како би добили квалитетно образовање и пажњу. Мила је набројала све
школе које постоје на нивоу Крагујевца и посебно нагласила да су скоро све те
школе пролазиле кроз DEALS
пројекат који нуди
унапређене услуге на локалном нивоу. Део наставника је пролазио кроз обуке за
ад са децом са сметњама у арзвоју, након чега су добијале новац за рад и
захваљујући томе данас, многе од њих су школе модели које нуде квалитетне
услуге и служе као школе примери другим школама у Србији. На питање колико су
битни планови за индивидуални развој деце, гошћа наглашава да је веома важно да
се наставници у школама баве појединачним развојем деце и колико је важан ИОП,
толико је важан и процес пре доношења ИОП-а, напор школе да ученицима прилагоде
наставу, да процењују како то прилагођавање има ефеката на ученике. ИОП може
бити донет на два нивоа, један је прилагођени ИОП, а други је измењени ИОп где
се мењају стандарди. Такође, моменат сарадње са родитељима такође спада у пакат
подршке јер је родитељ незаобилазан у читавом процесу инклузије. Интерресорна
комисија се формира на локалном нивоу, има представнике здравства, образовања и
социјалне заштите и има саветодавну улогу. На основу података који се добију од
интерресорне комисије опредељују се мере које су најцелисходније за дете са
сметњама у развоју. За крај разговора гошћа говори о приоритетима у процесу
инклузије и наглашава настојање да свака школа се гради као истинска заједница
ученика, наставника и родитеља, а сви они који имају ту потребе за истинском
подршком моћи ће да остваре своје потенцијале на најбољи могући начин. Гошћа
поручује родитељима да комуницирају са Школском управом не само кад имају
проблеме, и да поред тога могу да рачунају и на мрежу подршке инклузивном
образовању и на све друге мере подршке.
У следећем блоку представљена је друга гошћа
Јелена Нешић психолог из Политехничке школе. Она је у на почетку представила
школу као најстарију школу на Балкану и нагласила да је Политехничка школа
укључена од самог почетка у инклузивни процес. Он подразумева обезбеђивање
квалитетног образовања без обзира да ли су деца са или без сметњама у развоју.
Тако се и деца у школи уче на поштовање разлика, а приликом уписа у школу мора
се строго водити рачуна о поштовању личности сваког детета. Инклузивни приступ
се у овој школи користи као ресурс за подршку овој групи ученика. Школа
сарађује са свим другим институцијама како би се подигао квалитет образовања.
На питање колико су деца са сметњама у развоју спремна за редовну средњу школу,
гошћа објашњава да тренутно постоји неколико ученика са сметњама у развоју у
Политехничкој школи. Све информације, приликом уписа се добијају од основних
школа, како би се знало како даље поступати са децом. У Политехничкој школи се
израђује за децу са социјалном ускраћеношћу, инвалидитетом, сметњама у развоју
и школа је обавезна за сву ту децу да доноси ИОП како би могло да се квалитетно
деца укључују у рад. Нарочито се ИОП доноси ако деца имају сметње у учењу. На
питање колико су наставници обучени за рад са децом са сметњама у развоју,
гошћа наглашава да сви у школи се труде да дају подршку како би настава могла
несметано да се обавља, а за све је то неопходно организовати обуке за
оснаживање наставника. У Политехничкој школи постоји акредитовани семинари за
прилагођавање оперативних система на компјутеру, како би исте могла да
примењују деца са сметњама у развоју.
У последњем блоку разговора са Јеленом, пажња
је посвећена пажња Тиму за инклузивно образовање који је формиран у оквиру
школе. Тим постоји већ две године, од кад се кренуло са спровођењем инклузивних
програма. овај тим се састоји од стручних сарадника и њихов задатак је да
идентификују децу са сметњама у развоју и пруже комплетну подршку, осмишљавају
мере за спровођење инклузивног образовања и евалуацију ИОП-а. У наставку
разговора гошћа говори о великом броју ваннаставних активности у које у даљем
периоду планирају да укључе и ученике са сметњама у развоју. Такође могуће су
сарадње и са специјалном школом. На крају гошћа поручује родитељима да имају
среће што живе у граду који има добар систем инклузивног образовања и да све
могућности које постоје искористе на максималан начин.
Preslušaj: link
KRAJ
Нема коментара:
Постави коментар